od šećera i sna.

3

Meni je uvijek bilo nezamislivo da ti neko može nedostajati … Ako je otiš’o prije po’ sata, ali da, jebi ga … Moguće je.

Ne postoje riječi, taman da sam pročitala još mali miliončić knjiga, koje bi opisale kol’ko ja njega volim.

I kad me nervira, doduše, pa kažem svašta nešto … Al’ ja to ne mislim, samo lajem, bezveze.

Ponajviše od straha da bi mogla da ga izgubim, nekad … Tačno to u glavu udari.

Šta je prije bilo, sasvim je mutno, a šta će se desiti tek, sigurno želim da bude s njim.

Raspekmezila san se 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *